Споменик незнаном јунаку

Споменик Незнаном јунаку на Авали

Највиша тачка Авале на 506мнв. 

Како је настао овај споменик и шта је пре њега било ту?

Својим издигнутим положајем у односу на Београд Авала је одувек представљала добар видиковац и осматрачку тачку како за освајаче тако и за бранитеље града. 

Међу првим становницима Авале наводе се Келти који су ту дошли као рудари. Наследили су их Римски освајачи који су на врху планине изградили утврђење. У средњем веку је на основама овог римског утврђења изграђена тврђава Жрнов, коју су затим заузели Турци, који су је половином 15. века реконструисали и направили од ње јако упориште. Падом Београда у 16. веку Хавала губи на стратешком значају. Ова интересантна грађевина успела је да се одржи све до тридесетих година прошлог века.

Тада, у међуратном периоду, постајала је тежња да се ода поштовање погинулим војницима у II светскoм рату подизањем споменика Незнаном војнику. 

На Авали је 4 године након I светског рата, подигнут први споменик Незнаном јунаку. Народ подавалских села подигао је споменик пирамидалног облика са крстом на врху по пројекту архитекте Милана Минића који се налазио на месту где сада стоји јарбол са грбом Републике Србије.

Убрзо је одлучено да се изгради нови, монументалнији споменик исте намене и у непосредној близини старог. Избор је пао на Жрнов. 

Војска Краљевине Југославије 1934. године, минирала је стари град и сравнила га са земљом по налогу краља Александра II Карађорђевића како би се отворио простор за градњу новог споменика по пројекту вајара Ивана Мештровића. Ово није био крај само за стари град Жрнов већ и за првобитни споменик Незнаном јунаку који је растурен, а једини преостали његов траг представља крст са врха споменика који се данас налази у порти цркве у Белом Потоку.

Нови споменик је саграђен од црног јабланичког гранита у форми увећаног саркофага на постаменту од 6 степеника, а свечано је отворен на Видовдан 1938. године. Грађен је од 1934. године. Са обе стране улаза постављене су по 4 гранитне каријатиде,  фигуре жена у народним ношњама југословенских народа које на својим главама носе кров маузолеја. Прва са десне стране при уласку је Српкиња, а друга је Црногорка. Са леве стране прва је Хрватица, а до ње је Словенка. На излазу прва са десне стране је Војвођанка, а друга је Македонка. Са леве стране прва је Босанка, а до ње је Далматинка. На споменику је уочљиво неколико оштећења која потичу од топовских граната Црвене армије која је мислила да је то немачко утврђење.

Са овог места се пружа поглед ка многим планинама у окружењу, Космај... а виде се подавалска села Зуце, Бели Поток, Пиносава, Рипањ.

 

Споменик незнаном јунаку
Споменик незнаном јунаку
Споменик незнаном јунаку
Споменик незнаном јунаку
Споменик незнаном јунаку