Карактеристични облик Авале дуго је употпуњавала силуета Авалског торња.
Овог витког трипода пројектовали су архитекте Угљеша Богуновић и Слободан Јањић, а прорачун металне конструкције је урадио инжењер Милан Крстић. Грађевинско предузеће „Рад“ га је градило 4 године, а завршило 1965. године, исте године кад је подигнут споменик совјетским ратним ветеранима. Са антенским стубом је био висок око 203 метара и тежак 4000 тона. На око 120 метара од нивоа земље се налазио ресторан и видиковац са кога се пружао предиван поглед на цео Београд као и пола Шумадије.
Нажалост у бомбардовању 1999. године торањ је срушен.
2005. године се почело са расчишћавањем рушевина јер је планирано да се торањ поново изгради, а Авали врати препознатљива силуета. Грађевинско предузеће „Ратко Митровић“ почело је са градњом новог торња крајем 2006. године.
У априлу 2010. године новоизграђени торањ и свечано је отворен за посетиоце.
Изгледом подсећа на претходника, с тим што су употребљени савремени материјали, а и виши је за око 2 метра од претходног, H=204,80m.
Налази се на надморској висини од 439m, а видиковац је на 123 метара од приземља, тј. на 562 метара надморске висине. Путнике који пролазе поред Авале, било аутопутем Београд-Ниш, било авалским путем или ибарском магистралом, поново испраћа и дочекује овај витки колос, као знак да напуштају или стижу у престоницу.
Интересантно је да је пре подизања авалског торња и његове улоге у емитовању ТВ сигнала, на Хотелу Авала постојала антена која је касније уклоњена.
